SVI GOVORE O ANI VOLŠ, A GDE JE ILINKA DUJOVIĆ?! Potresni apeli iz Priboja – reči oca nestale devojke odzvanjaju Srbijom (FOTO)

 SVI GOVORE O ANI VOLŠ, A GDE JE ILINKA DUJOVIĆ?! Potresni apeli iz Priboja – reči oca nestale devojke odzvanjaju Srbijom (FOTO)

Foto: Facebook Printscreen

Od nestanka 24-godišnje Ilinke Dujović iz Priboja prošlo je više od mesec dana. Za njom aktivno traga otac, čijoj se potrazi priključuju dobrovoljci.

Njegova nada da će ćerku pronaći ne bledi, a njegova sudbina potresa i one koji ga ne poznaju. Na Tviteru je osvanula njegova poruka, koja je pogodila mnoge.

– Na današnji dan, pre mesec dana je moja Ilinka otišla! Ne znam gde! Samo je tražim! Sve bih dao za jedan zagrljaj, i da umrem posle, nije mi žao. Gospodo, vi koji mi trebate, mojoj ćerci i meni, a ne želite da nam pomognete, a vaša je obaveza! Kako ljudska, tako i državna, da pomognete svojim stanovnicima i svojoj deci! Na toplom ste i vaša deca su dobro, hvala Bogu da je tako. Ali ja ne znam gde mije dete, da li je živa. Jurim ptice i životinje, pomislim da nije nešto. Možda joj je hladno, gladna je i žedna, povređena, kidnapovana… A vi nas ne primećujete! Bog vam pomogao – napisao je Ilinkin otac.

Jedna od stanovnica grada iz kog je ova mlada devojka nestala, nakon potresne objave Ilinkinog oca, u potresnom obraćanju javnosti zatražila je pomoć. U redovima koji slede osvrnula se i na slučaj koji je proteklih dana uznemio mnoge.

Ističući kako se nad sudbinom nestale Ane Volš očajava, istakla je da slučaj njene sugrađanke pada u zaborav. Navodeći da želi da se i Ana Volš pronađe, da bude zdrava i spasena, ocenila je da nisu svi jednaki.

U nastavku prenosimo njene reči.

– Priboj. Znate onaj grad na Limu gde žive najbolji ljudi, gde je čovek čoveku brat? Tu su mi koreni, otac, brat, rodbina i prijatelji. Tu mi je ostalo pola srca, misli su mi često tamo. Pratim sve što se u mom gradu dešava i teška priča porodice Dujović me mnogo potresa. Danas je trideset i prvi dan kako im je nestala kćerka Ilinka, devojka od dvadeset i neku godinu, lepa kao anđeo. Ne znam je lično, ali sam čula samo reči hvale za nju po Priboju. Mnogo voli životinje, pogotovo pse. Ko voli pse, kome su psi prijatelji, ne može biti loš čovek. Psi dobrim ljudima prilaze, od loših beže.

Te devojke nema. Kažu da je imala psihičkih problema (ja ne znam i ne tvrdim), još jednom je odlazila, ali je na sreću brzo nađena. Otišla je opet. Ko zna šta je kvrcnulo u toj mladoj glavi, da ode, bez da nekom kaže, nekom se ne poveri. Nikom ne sudimo, jer život svakom svašta može da donese. Pomozimo, samo pomozimo.

Otac je traži svaki dan, obilazi brda i šume iznad Priboja, napuštene kuće i skrovišta. Ide uz Lim i niz Lim, traži svoje dete. Uz njega su najbliži, par prijatelja i neki dobri ljudi sa velikim srcem. Svaki dan ide u nadi da će je naći živu i zdravu. Negde sakrivenu, ali živu. Čitam njegove apele za pomoć od države, medija, novinara, raznih udruženja i ništa. Ovom čoveku se ne pomaže. O nestaloj Srpkinji u Americi danas sam videla oko pedesetak naslova, svaki dnevnik je o vestima za nju, svi komentarišu taj slučaj. Daj bože da Anu u Americi nadju živu i zdravu, da se vrati svojoj deci, kući, dodje u Beograd.

Ali ne mogu a da se ne zapitam,gde je Ilinka Dujović, devojka iz Priboja, po tim portalima, medijima, vestima, novinama? Gde je njena slika, očev očaj i molba za pomoć, gde je Srbija za za to dete? Zar njen život nije vredan? Zašto je Srbiji neko važan, a neko ne? Zašto se ne pomogne ocu da svoju kćerku nađe, kako god? Zašto se njegova muka i potraga ne prati i izveštava. Njegova tuga, nada, ljutnja, strepnja gde je?

Zašto se za neke diže na noge cela država, a za neke ne??? Mnogo boli što nismo svi isto tretirani. Baš – stoji u objavi.