“PROTIVIO SAM SE DA ODE U BEOGRAD” Nenad Periš o bolnom gubitku sina na godišnjicu nestanka: Sam u reci, to je najteže prihvatiti

 “PROTIVIO SAM SE DA ODE U BEOGRAD” Nenad Periš o bolnom gubitku sina na godišnjicu nestanka: Sam u reci, to je najteže prihvatiti

Foto: Shutterstock/Printscreen Instagram/@matejperis/Youtube Printscreen/Pink.rs

Protekla godina prošla je u jednom trenu, u razmišljanju o mome Mateju, u prihvatanju nekih novih spoznaja i o životu koji se u potpunosti promenio, i koji ja i svi mi u porodici, nažalost, moramo prihvatiti onakvim kakav jeste.

– Poslednji put sam sa svojim sinom ručao na Božić 2021. godine i tada smo on, ja i njegove dve sestre odigrali poslednju partiju na karte. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je to na ovom svetu naš poslednji zajednički ručak. Ali, eto, tako je očigledno bilo suđeno, zapisano u nekim nama, običnim ljudima, nevidljivim knjigama – kaže Nenad Periš, otac Mateja Periša, koji je pre godinu dana, u noći s 30. na 31. decembra 2021. godine nestao u Beogradu, gde je sa svojim prijateljima otišao na doček Nove godine.

“NISAM USPEO”

Tragediju porodice Periš, nestanak njihovog Mateja, čije je telo pronađeno 18. maja ove godine u Dunavu, pratio je ceo region i svi su proživljavali njihovu bol i patnju.

– To je istina i zahvaljujem svim ljudima dobre volje koji su celo vreme mog boravka u Beogradu bili uz mene, znanim i neznanima koji su mi dali svoju emociju i koji su saosećali sa mnom i mojom porodicom. Pitate me jesam li se protivio Matejevu odlasku u Beograd? Jesam. A reći ću vam iz kojih razloga. Razgovor oko odlaska o Beograd vodili smo Matej i ja više od dva meseca. Bio sam protiv toga da ide u Beograd, i to iz jednostavnog razloga jer sam u sebi imao neki loš predosećaj. Takođe su mu i sestre govorile da ne ide u Beograd, ali on je hteo da ide sa svojim prijateljima. Govorio sam mu kako je Beograd odličan grad za provod, da je velik, da se čovek može zabaviti na puno mesta, ali sam mu isto tako govorio i da je daleko. Želeo sam da ide, ako već mora nekamo ići na doček, negde bliže, ne tako daleko. Ali u svojim nagovaranjima nisam uspeo, a da sam uspeo, nikada ne bismo saznali šta smo izbegli – govori Periš.

Foto: Youtube/Printscreen/ĐURO HORVAT

Otac i sin su se poslednji put čuli 30. decembra 2021.

Zvao me s granice Hrvatske i Srbije. Nazvao me je zbog Kovid testa, za koji sam mu rekao da je negativan. Nakon toga smo komunicirali porukama, preko Vatsapa. Bio sam zadovoljan što mi je sin dobro i što je sa svojim prijateljima, iako je u meni, u mojoj nutrini, bilo malo straha – govori Periš.

“SVE MI SE PROMENILO”

Kraj do tada poznatog života za Nenada Periša i njegovu porodicu došao je 31. decembra, oko 13 sati.

– Bio sam s porodicom u Barseloni, baš smo bili u taksiju, kada sam saznao da mi je sin nestao u Beogradu. To smo saznali od Matejeva prijatelja koji je s njim bio u Beogradu. Kako on nije znao naše brojeve mobilnog, tu strašnu vest saznali smo preko Instagrama moje ćerke. Odmah sam našao prvi slobodni let iz Barselone i u Beogradu sam bio 2. januara 2022. godine, gde sam ostao gotovo dva i po meseca tražeći odgovore vezane uz moga Mateja – kazuje Periš.

Gubitak deteta, u ovom slučaju sina, nešto je najgore što roditelj može doživeti, proživeti i preživeti.

– Ta nova životna situacija promenila je sve u mom i životu moje porodice. Prvenstveno sam morao da spoznam sebe, morao sam ponovo sam sebe upoznati i susresti se s novom istinom, shvatiti je i prihvatiti je koliko god ona teška bila. Hvala Bogu koji mi daje snagu da prihvatim stvarnost onakvu kakva jeste i da mi daje snage kako bih dalje mogao nastaviti da živim, s mojim Matejem, jer on je u svakom trenutku, u svakom mom udisaju, sa mnom i zaista verujem da njegov odlazak s ovog sveta nije konačan kraj. Verujem da ćemo se on i ja ponovo sresti, sastati, biti zajedno, jer na život ne možemo staviti tačku. Na život možemo staviti samo tri tačke – govori Nenad Periš.

“NOSIM SVOJ KRST”

Veru u Boga Periš ističe kao nešto što ga je održalo na životu, kao nešto što mu je dalo snage da prebrodi najteže trenutke svoga života.

– To što se, nažalost, dogodilo, dogodilo se, i ja, odnosno mi, tu stvarnost moramo prihvatiti ma kakva god ona bila. Kao čoveku, takvu stvarnost je nemoguće prihvatiti, ali kao vernik ja je moram prihvatiti. Ja svedočim onome što se dogodilo, a dogodilo se to da je Matej morao da ode s ovog sveta na jedan jako težak i traumatičan način. Sam u reci, i to je ono najteže za prihvatiti, da mu niko u tom trenutku nije mogao pomoći. Imam nadu u istinu, a to je vera u ljubav, u večnost, i siguran sam da ćemo se moj sin i ja ponovo susresti, ponovno naći i ponovno odigrati partiju karata – kaže Periš.

On kaže da mu je ovo najveće iskušenje u životu.

– Svi mi imamo iskušenja u životu. Svi imamo uspone i padove. Tako i ja proživljavam iz dana u dan ovu tešku situaciju. Padnem pa se pridignem i moram nastaviti dalje da hodam. Hodati, u cipelama, tesnim i neudobnim cipelama ovog života, i moram tako nastaviti dalje. I moj sin bi želeo da nastavim dalje, nikako da padnem. Moj Bog mi je dao moj krst i ja taj krst moram nositi. Taj krst mi kao čoveku može biti težak, ali kao verniku mi ne sme biti težak. Noseći svoj krst svjedočiću istini i tu ću istinu poneti u ponovni susret s mojim Matejem – na kraju će Nenad Periš.

POTPORA ODASVUD

“Hvala svim dobrim ljudima!”

Za ovaj Božić primio sam bezbroj telefonskih poziva i poruka, od meni znanih i neznanih ljudi iz celog regiona, odnosno bivše Jugoslavije. Javljaju se ljudi iz Beograda, Sarajeva, Zagreba, čitave Hrvatske i šalju mi poruke podrške, daju mi svoju ljubav, svoje emocije i znam da to rade iskreno iz dubine svoga srca. Svima njima hvala, a veliko hvala i Ivici Puljku, splitskom gradonačelniku, Blaženku Bobanu, županu Splitsko-dalmatinske županije, Andreju Plenkoviću, premijeru RH, kao i svim sveštenicima, pogotovo onima iz Beograda, koji su mi bili od nemerljive pomoći dok sam bio u Beogradu. Hvala crkvenim velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve (SPC) i njihovom patrijarhu koji su mi poslali poruke podrške. Hvala im na molitvama i osećam jedno zajedništvo, da smo skupa u molitvi i da svi zajedno svedočimo Njegovu ljubav.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *