PRE KRVAVOG PIRA ZANIMALA GA JE SAMO JEDNA STVAR: Poznato kakav je tretman dečaka-ubice na psihijatrijskoj klinici

 PRE KRVAVOG PIRA ZANIMALA GA JE SAMO JEDNA STVAR: Poznato kakav je tretman dečaka-ubice na psihijatrijskoj klinici

Foto: Društvene mreže/Printscreen/nepsido

Ono što je zanimalo dečaka ubicu, iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” koji je pre tri meseca ubio devet vršnjaka i radnika obezbeđenja, jeste “da li u Srbiji postoji doživotna kazna zatvora”.

Nisam znao da neću odgovarati, mislio sam da hoću, zbog toga sam na internetu gledao da li mogu da budem osuđen na doživotnu robiju. Želeo sam da znam šta me čeka – navodno je rekao istražiteljima dečak-ubica.

Za žrtve nije pokazao samilost.

Podsetimo, po važećem zakonu, kao trinaestogodišnjak on nije krivično odgovoran, a za ono što je učinio ne može da odgovara iako je u međuvremenu napunio 14 godina.

Iako se sumnjalo da je namerno stravičan zločin počinio pre nego što je napunio 14 godina, kada bi postao krivično odgovoran, on je navodno izjavio da nije znao za zakon, ali da se interesovao da li će ako ubije decu morati ceo život da provede iza rešetaka – objašnjava sagovornik.

Kako navodi, dečaka-ubicu to nije odvratilo da 3. maja iz kuće ponese dva očeva pištolja, ode u školu i ubije dežurne učenice, čuvara u školi, devojčice koje su se zatekle na hodniku a potom i drugare iz razreda u koji je išao.

Kada je završio krvavi pir, mirno je izašao iz škole, bacio pištolje, pozvao policiju, predstavio se i rekao da je pucao. Kada su inspektori došli, mirno se predao.

Prema onome što je izjavio, on u prvom trenutku nije znao da li je bilo koga ubio, navodno je rekao da nije video krv. Tek kasnije je saznao šta je učinio, ali se navodno ni tada nije pokajao niti izrazio iskreno žaljenje za životima koje je ugasio. Rekao je da je bio šikaniran i odbačen i da mu deca nisu bila drugari, kao i da je to bio motiv, a da je ideju dobio gledajući jednu dokumentarnu seriju o ubicama iz škola – podseća naš sagovornik.

Nekoliko sati posle stravičnog zločina, tada trinaestogodišnjak je smešten u jednu psihijatrijsku ustanovu u kojoj borave deca.

U ovoj ustanovi on je pod nadzorom 24 sata. Ne može da izlazi napolje, razgovara sa drugom decom ili da prima posete. Nekoliko stručnih lica, zaduženo je za razgovore sa njim, hranu dobija svakodnevno u sobi i praktično je njegov tretman sličan pritvorskom – objasnio je sagovornik.

Pripadnici policije, kako dodaje, danonoćno borave u bolnici, ali i ispred nje i strogo kontrolišu ko ulazi na kliniku.

Lične stvari donosi mu jedna rođaka, ali ni ona ne može da uđe da ga poseti – dodaje sagovornik.

Podsetimo, istog dana kada je počinio zločin, uhapšen je njegov otac protiv kog Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu zbog sumnje da je sina vodio u streljanu i učio ga da puca, kao i zbog toga što nije pravilno obezbedio oružje, koje je dečak uzeo i iz njega počinio masovno ubistvo u školi.

Inače, dečak je saslušan kao svedok u istrazi koja se vodi protiv njegovog oca i tada je izjavio da je lako provalio šifru torbe u kojoj je otac držao pištolj, kao i da ga je otac vodio u streljanu i bio ponosan na njega kako puca “bez promašaja”.