NEMAČKI MEDIJI PIŠU: Ovo je predlog za rešenje Kosova, star je 15 godina

 NEMAČKI MEDIJI PIŠU: Ovo je predlog za rešenje Kosova, star je 15 godina

Foto: Shutterstock/YoutubePrintscreen/Radio Slobodna Evropa

Nemački diplomata Volfgang Išinger pre petnaest godina predlagao je model dve Nemačke kao ideju za spor Srbije i Kosova.

Sada se, piše “Frankfurter algemajne cajtung”, ideja vraća na sto kroz nemačko-francuski predlog.

 Beograd i Priština se spore oko registarskih tablica. Ali, zapravo se radi o budućnosti Kosova – piše Frankfurter algemajne cajtung, pitajući se da li je moguće rešenje po nemačko-nemačkom modelu.

Kako prenosi “Dojče vele” u članku se opisuju maratonski pregovori Vučića i Kurtija u Briselu, za čiju je propast visoki predstavnik EU Đuzep Borelj okrivio kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

– Potom se javno uključio američki ambasador. Kao predstavnici najvažnije sile zaštitnice Kosova, američki ambasadori u Prištini oduvek su nešto poput nezvaničnih vicekraljeva koje nijedan kosovski šef Vlade ne sme olako da ignoriše – navodi ugledni list.

Dok su novine bile u štampi, u Briselu je obznanjeno da je pao dogovor: Srbija više neće izdavati registracije koje glase na kosovske gradove, a Priština će obustaviti sve aktivnosti oko preregistracije. Pričaće se dalje.

– Nesposobnost da se dogovori oko relativno malih tehničkih pitanja zasniva se na načelnom konfliktu – piše frankfurtski list. Srbija uz podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti ne priznaje nezavisnost Kosova i “blokira kosovsku izgradnju državnosti gde god je moguće”.

– U Prištini pak manjka uvida da sever Kosova, u kojem dominiraju Srbi, ne želi potpuno da se integriše u državu, posebno ne pretnjama. Kurti tvrdoglavo odbija pristanak na formiranje Zajednice srpskih opština i enklava na Kosovu, koja je zapravo potpisana sa EU – dodaje se u članku.

– Kako bi se konflikt primirio, prenosi se da je nedavno jedan nemačko-francuski predlog podgrejao ideju koju je još 2007. na sto stavio nemački diplomata Volfgang Išinger. Išinger je tada bio predstavnik EU u takozvanoj kosovskoj Trojci, koju su činili i jedan američki i jedan ruski diplomata. Ona je u poslednjem momentu trebalo da ispita da li možda ipak ima rešenja prihvatljivih i za Beograd i za Prištinu, iako je Zapad u tom trenutku već odavno bio odlučio da podrži kosovsku nezavisnost – podseća se.

Išinger je 2007. upravo za Frankfurter algemajne pomenuo primer dve Nemačke:

 Postoji pristup nemačko-nemačkog temeljnog ugovora iz 1972. u kojem se nije ni pominjalo ono što je delovalo objektivno nerešivo, to jest nacionalno pitanje. Naravno da je stanje između Srbije i Kosova drukčije, ali ne treba odbaciti misao da se iz sporazuma isključi ono što deluje nerešivo – rekao je tada Išinger.

Takav model, ocenjuje list, nudi priliku da se suprotna shvatanja o statusu Kosova presvuku u formu koja bi bila prihvatljiva obema stranama. U Osnovnom ugovoru su Zapadna i Istočna Nemačka priznale jedna drugoj poštovanje teritorijalnog integriteta, ali je zvanični Bon u pratećem „Pismu o nemačkom jedinstvu“ naglasio da se i dalje drži cilja ujedinjenja.

– Tako bi Beograd de fakto mogao da prizna Kosovo, ali da u odgovarajućem pismu naglasi pretenziju koja sledi iz domaćeg Ustava da se ne odriče Kosova – ocenjuje list.

Moto takvog dogovora bi, kako je Išinger često isticao, glasio „Slažemo se da se ne slažemo“.

– Sada je očito Išingerova ideja u osnovnim crtama zahvaćena nemačko-francuskim predlogom, o kojem nema zvaničnog dokumenta, niti se zna sadržaj od reči do reči. Neizvesno je da li se taj predlog može sprovesti – nastavlja Frankfurter algemajne.

– Jedan od razloga je što EU, kao najvažnija posrednica pored SAD, trenutno ne raspolaže ni štapom ni šargarepom kako bi uticala na dve strane. Njen nekada najvažniji mamac – perspektiva članstva u EU – više nije realan, a EU za sada nije našla novu atraktivnu ponudu. To veoma smanjuje spremnost u Beogradu i Prištini da se, ako mora, pristane i na bolne kompromise – zaključuje se u tekstu.

Pročitaj još