DOSTAVLJAČI HRANE OTKRILI KAKVE SU SRPSKE SNAJKE BILE ZA PRAZNIKE: Naručivale česnicu za BOŽIĆ – ali to nije najbizarnija naručena stvar

 DOSTAVLJAČI HRANE OTKRILI KAKVE SU SRPSKE SNAJKE BILE ZA PRAZNIKE: Naručivale česnicu za BOŽIĆ – ali to nije najbizarnija naručena stvar

Tokom novogodišnjih i božićnih praznika beogradskim ulicama “zujali” su dostavljači, što na mopedima, što na biciklima, jer im je lepo vreme išlo naruku.

Pošalju te u kafanu po ceo ručak, sve “ful”.

A neke “domaćice” slale su me i po gotovu pogaču za Božić, priča jedan od beogradskih raznosača.

Dok se većina građana odmarala i obeležavala te dane s prijateljima i porodicom, oni su se trudili da se “razbiju” od posla jer im je to garantovalo i dobru zaradu.

Ljudi su im svašta poručivali, od hrane iz restorana za trpezudo običnih potrepština.

Jedan dostavljač iz Beograda kaže da su žene poručivale čak i česnice iz pekara!

– Nema šta ljudi ne poručuju za praznike. Ni domaćice danas nisu ono što su bile! Kakvo crno spremanje. Pošalju te u kafanu, poruče ceo ručak, ribu, krompir-salatu, sve “ful”. A neke “domaćice” slale su me i po gotovu česnicu. Niko ništa ne spremi, samo naruče i donese im se. Isto je i s pečenjem, pićima, šta zafali, samo poruče – priča on.

Dodaje da im je i roba iz marketa, ali i iz seks-šopa bila deo svakodnevice.

– Pred doček sam imao porudžbinu koja je bila samo dve kutijice kondoma. Poručivali su i kombinezone iz seks-šopa, razne igračke. To se inače uvek poručuje, a i pred doček se to pazarilo. Sve to je išlo kao alva, plus svakog dana imali smo standardne porudžbine – mleko, kafa, tako neke sitnice koje zaborave da kupe, ili im zafale – kaže naš sagovornik.

Veliki obim posla se momcima koji rade dostavu baš isplatio.

– Kada nisu radili objekti, 1. i 7. januara, bilo je manje posla, ali smo se ostalih dana “razbijali”. Imali smo pogodnosti u firmi, gazde su podizale koeficijent zarade. Na primer, ko uradi 150 dostava 30. i 31. decembra ili 5. i 6. januara, ima bonus na platu od 7.000 dinara. Ali ni to ništa ne znači spram bakšiša. Realno, niko od nas ne radi za fiksnu platu koliko za bakšiš. Nije bilo dana da nisam došao kući s manje od 1.000 dinara bakšiša u kešu, a bude i onih koji nam ostave napojnicu na aplikaciji, pa to naknadno podignemo – kaže.

– Kada je napolju hladno, kada duva vetar, pada kiša, tada ima najviše posla. Ljudi poručuju da ne bi izlazili, ali je odnos prema nama u suštini uvek isti. Jedina je razlika što imaju obzira kad je hladno – ne drže nas dugo ispred vrata, ne čekamo ih. A bude nekad baš teško izdržati. Kad je hladno, moramo da obučemo dve, tri trenerke, pa rukavice, debele čarape… Natrontamo se. Tek posle treće, četvrte dostave se zagrejemo i bude lakše – izjavljuje.