AGONIJA PARTIZANOVIH NAVIJAČA: Dušan opisao detalje ŠOKANTNE deportacije iz Moldavije

 AGONIJA PARTIZANOVIH NAVIJAČA: Dušan opisao detalje ŠOKANTNE deportacije iz Moldavije

Foto: MNPress

Grupa simpatizera FK Partizan stigla je u Moldaviju u ponedeljak uveče, s namerom da u Kišinjevu provede nekoliko dana i da u četvrtak prisustvuje utakmici svog tima u Ligi konferencija protiv Šerifa, ali ih je na aerodromu dočekao pravi šok.

– Držali su nas tri sata, pitali nas ista pitanja, a engleski nisu govorili lepo. Išli su u pravcu pitanja zašto smo došli, kada se vraćamo, gde smo smešteni i to je trajalo u nedogled. Nismo imali nikakvu informaciju, a pasoši su bili kod njih – rekao je jedan od navijač Partizana Dušan za Sputnjik.

Posle više od sat vremena čekanja, navodi, počeo je pretres.

– Naravno da ništa nisu našli. Ostali smo da čekamo, oko nas je bilo 30-40 uniformisanih lica koji su nas gledali kao da smo mi majmuni u kavezu. Njima je bilo interesatno što smo tu. Uhvatili su se za to da li imamo dokaz razloga dolaska, odnosno karte za utakmice koje je bilo nemoguće kupiti bez moldavskih platnih kartica. Pokušali smo da im objasnimo, ali oni ne razumeju reč engleskog, a nije ih ni zanimalo naše objašnjenje jer je delovalo da su već doneli odluku. Razlog je očigledno srpski pasoš, nema ništa drugo jer smo samo mi bili ti koji su odvojeni. Za ljude sa drugim pasošima su nam tvrdili da imaju boravište u Moldaviji ili su samo u tranzitu, ali su nas držali – dodao je Dušan.

Sve se dešavalo oko pola deset uveče, kada ne postoji let iz Kišinjeva.

– Saopšteno nam je samo da možemo da se prebacimo u tranzitni deo i da sačekamo petak kada je prvi sledeći povratni let iz Kišinjeva za Beč. Rekli su da će videti da nam pomognu da se vratimo ranije, ali da nemaju nijedan osnov preko koga mogu da nas puste u Moldaviju.

– Pokušavali smo da kontaktiramo mnoge za pomoć, ali niko ništa nije mogao jer je to odluka koja je doneta sa njihovog vrha. Diskutabilno je koliko smo mi imali slobodnu kretanja u tom tranzitu, sve se plaća u njihovoj valuti, niko neće da promeni novac, a pola stvari nisu hteli da nam prodaju jer su dobili nalog da ne mogu. Dovodilo je do toga da možemo da koristimo samo karticu, objasnili smo im da nam treba da kupimo da jedemo, ali ništa ih nije zanimalo, vrteli su nas u krug i držali tu.

Nije se sve tu završilo.

– Bio je tu sa nama i čovek iz Afrike koji je takođe deportovan. Niko nas nije kontrolisao, ali su nas nadgledali i nisu nam rekli nijednu informaciju. Nisu nam davali instrukcije, niko nas nije savetovao. Čuli smo se sa ljudima iz ambasade, ali je bilo kasno uveče da bi se bilo šta rešilo u tom trenutku. Nakon cele noći, oko pola pet krenuli smo da insistiramo na tome da nam zovu nadređenog jer nemamo ni pasoše, nemamo informacije. Na kraju su nam rekli da u sedam moramo da letimo za Prag, ako nećemo da čekamo petak i da nam je to jedina opcija. Srećom pa je bilo interneta pa smo komunirali preko Gugl prevodioca. Na kraju smo morali u Prag jer nije bilo drugog izbora. Sprovodili su nas do menjačnice kao da smo zločinci, da bismo razmenili novac da kupimo karte. Platili smo karte po duploj ceni jer smo ih kupili dva sata pred let, koštale su po 180 evra. Nismo bili tretirani na ispravan način, cela priča koju smo proživeli bila je vrlo neprijantna – zaključio je Dušanza Sputnjik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *